Заовине Митровац Видиковац Бањска стена Перућац Бајина Башта

Манастир Рача Калуђерске баре Кремна Мокра Гора Шарганска Осмица

 

Заовине

photoПрелепо село које је смештено у Западној Србији и територијално припада општини Бајина Башта. То је шумовито подручје брдско-планинског карактера које обухвата село Заовине са 28 засеока, заовљанска језера и кањон Белог Рзава. Смештено је на просечно надморској висини од 784 m. Највиши врх је Збориште 1644 м.н.в. и обухвата површину од 5.593,61 ha. На месту данашње бране „Лазићи“ чувени ботаничар Јосиф Панчић открива 1875. нову „фелу“ четинара којој даје назив Панчићева оморика (Picea omorika). (слика)

Заовине су једино станиште Панчићеве оморике на серпентиниту а на локалитету Вис-Склопови налази се њено класично налазиште locus classicus. Као посебну атракцију треба издвојити долину реке бели Рзав а у засеоку „Луке“ Град са остацимаа средњевековног утврђења за коју је везана легенда о племићу и његовој неверној жени. Део културне баштине овог краја су и објекти народног градитељства, као материјално сведочанство народне неимарске вештине, старовлашка брвнара и помоћни објекти окућнице. У Заовинама се негује вековна традиција сточарства (месо, млеко, сир и кајмак) који се ту продизводе представљају најквалитетније намернице које можемо наћи на домаћем тржисту. Ово је и идеално подручје за узгој кромпира и шљиве „маџарке“ од које се прави најквалитетнија ракија „шљивовица“. Заовине су идеално место за спортове на води, пецање, оријентацију, планински бициклизам, исхрану у природи. photo photo Изградњом бране „Лазићи“ формирано је највеће од 5 језера колико их има на територији села Заовине. Брана је висока 130м а највећа дубина језера је 80м. При максималној акумулацији ово језеро смештено на 892 м.н.в. и са 150 hm³ воде пружа изузетан визуелни ефекат. (слика) У акумулацијама је евидентирано 14 врста риба, представника 6 фамилија од којих су најпознатије пастрмка „поточара“, калифорнијска пастрма, скобаљ, мрене, клен и др. На језеру се налази и велики рибљак калифорнијсе патрмке.(слика) У Заовинама је забележено око 50 % флоре целе планине Таре и око 15 % флоре Србије. На овом подручју детерминисано је око 600 биљних врста. Такође на овим просторима је регистровано 14 врста које су заштићене CITES конвенцијом која спречава прековремену експлоатацију примерака дивље флоре и фауне међународном трговином.

Врх стране

 

Митровац

Удаљен је 15 км од Виле Бреза и налази се на 1080 м надморске висине. Он се посебно издваја по повољним климатским условима са великим бројем сунчаних дана. На самом Митровцу се налази ловачки дом и објекти Центра дечијих летовалишта и опоравилишта из Београда. Митровац има идеалан положај тако да омогућава организовање занимљивих излета у све делове Таре а свакако највећа атракција је Бањска стена .

photo photo

На Митровцу је смештено и дечије одмаралиште које је у саставу Центра дечијих одмаралишта из Београда, а изграђено је 1979.год. Комплекс је урађен у типично планинском стилу са централним објектом и 6 павиљона са високим крововима. Сваки павиљон има по 98 лежајева у вишекреветним собама ( 6-10 ) и на свакој етажи постоји соба за смештај пратилаца.У саставу одмаралишта послује и етно ресторан ‘’Качара‘’. У централном павиљону налази се затворени базен, кантина, ресторан и телевизијска сала, а комплекс поседује и амбуланту. Поред централног павиљона налазе се спортски терени за фудбал, кошарку, одбојку, тенис а у центру дечијег летовалишта ради и затворени базен. На Митровцу се налазе и ски-стазе за децу и почетнике у скијању. Информативни центар на Митровцу је највреднији објекат који је саградјен у последњих неколико година. У њега је уложено осам милиона динара. Пункт туристима и другим заинтересованима пружа бројне податке о овом Националном парку, омогућује им да купе књиге, мапе, разгледнице и сувенире.

Врх стране

 

Видиковац Бањска стена

Налази се у близини Митровца на удаљености од око 10 км. Пут до видиковца је обележен одговарајућом сигнализацијом а сам видиковац је заштићен заштитном оградом. Са видиковаца се пружа леп поглед на вештачко језеро Перућац, кањон реке Дрине и подручје Осата у БиХ. photo photo Видиковац Бањска стена добио је име од назива Бањског врела које избија у подножју видиковца. Врело је било крашког порекла са температуром воде од 4 степена целзијуса. Становници Таре су воду са врела користили и зими јер је увек била топла вода. Бањско врело је потопљено изградњом језера Перућац. ИИспод видиковца се пружа Бањско точило, сипар, који се у 19. веку користио за транспорт дрвета . Балвани су се отискивали низ точило до сплавишта где су се скивали у сплавове које су спуштали низ Дрину до Београда. Упозорење.На овом месту је најстрожије забрањена употреба отвореног пламена и ложење ватре.

Врх стране

 

Перућац

photo Перућац је туристичко насеље на десној обали реке Дрине и удаљено од Бајине Башта 13 км. Најпознатије је по ХЕ Бајина Башта односно по језеру које је направљено зарад ове хидроелектране На овом језеру дугом 52 км дозвољено је купање а сезона. купања траје три месеца (јун, јул и август). Велико уживање пружа вожња бродом по језеру. Некада су била два брода у Перућцу са по 60 места, која су саобраћала кањоном Дрине од Вишеграда до Перућца. Данас је поново актуелна вожња бродом до водне границе са Републиком Српском.

 

photo У насељу Перућац, десетак километара од Бајине Баште, тече вероватно најкраћа река у свету. Дуга је равно 365 метара, па многи кажу да је река Врело, бистра као око, дуга - годину дана. Ова река која се после краћег тока и предивног водопада улива у Дрину, има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста.

 

photo У насељу Перућац, десетак километара од Бајине Баште, тече вероватно најкраћа река у свету. Дуга је равно 365 метара, па многи кажу да је река Врело, бистра као око, дуга - годину дана. Ова река која се после краћег тока и предивног водопада улива у Дрину, има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста.

 

 

Врх стране

 

Бајина Башта

photo Бајина Башта, град у западној Србији, на десној обали реке Дрине. Налази се на 43.57' северне географске ширине и 19.33' источне географске дужине. Површина општине износи 673 км². На простору општине по попису из 1991. године живело је 29.747 становника; град броји 8555 становника. Насеље је настало на проширењу-наплавини реке Дрине испод планинских обронака планине Таре, на надморској висини од 257 метара. Клима је умерено континентална, са повећаном влажности ваздуха после изградње вештачких језера у Перућцу и у Заовинама. Просечна годишња количина падавина је 700-800 мм.

photo

Природне вредности као и културно-историјске особености које поседује ужа и шира околина Бајине Баште омогућавају изградњу снажније туристичке дестинације препознатљиве на овом простору Републке Србије. Најизразитије вредности овог краја у туристичком смислу су: планина Тара са националним парком, река Дрина са кањоном према Вишеграду и акумулационим језерима Перућац и Заовине, културно-историјски споменици: Манастир Рача (XIII век), црква брвнара у Дубу (XVIII век), Солотушки Град (средњи век), праисторијски локалитети и савремен спомен обележја с богатом туристичком инфраструктуром - хотелским комплексима у граду и на Тари уз добру саобраћајну повезаност чине комплетну туристичку слику Бајине Баште. Садашњи развој туризма показује да је инострани туризам мало заступљен на рачун домаћег. Разноврсност понуде којом располаже Бајина Башта пружају могућности да се туристички капацитети користе преко целе године уз комбинацију сезонског, излетничког, пословно-конгресног и спортског туризма.

Врх стране

 

Манастир Рача

Према великом и наглом заокрету реке Дрине, на 50 км од Виле Бреза а на удаљености од 5 км од Бајине Баште поред истоимене речице налази се Манастир Рача. Овај манастир је задужбина краља Драгутина Немањића. Драгутин је на престо дошао 1276.год. да би због здравствених пролема био принуђен да престо уступи 1282.год. своме млађем брату Милутину.

Рача је добила назив по именици рак, која је предсловенска и коју данас имају сви словенски језици. Током Другог светског рата у мастиру Рача је у периоду април 1941. – 8.јул 1943.год. чувана најдрагоценија књига српске књижевности – Мирослављево јеванђеље, које представља најстарију сачувану књигу писану на српском књижевном језику. Немци су 1941.год. опљачкали манастир, а 16.октобра 1943.год. бугарска казнена експедиција је поновно опљачкала манастир и спаљени су конаци. photo photo

Највећи део литургијских предмета који су до данас сачувани, а потичу из манастира Раче из периода пре Велике сеобе Срба, данас се чувају у Музеју Српске православне цркве. Предмети потичу из манастира Беочина, а из њега су однети у Загреб у току Другог светског рата. Ове предмете као и друге опљачкане предмете ризница фрушкогорских манастира у време НДХ у Београд је вратио проф.др Радослав Грујић, први управник Музеја Српске православне цркве. Од вреднијих експоната у манастиру и ризници данас можете видети : део моштију св.Теокстита (краља Драгутина), предмете Хаџи Мелентија Стефановића: устаничку заставу из 1807.год., војводску касу, оружје и златан крст с ланцем који је Хаџи Мелентије добио од руског цара... Манастр Рача је и расадник најталетованијих монаха у СПЦ. Духове поуке у манастиру су стицали : Његова Светост патријарх српски Господин Павле, студенички архимандрит Јулијан Кнежевић и др.

Према категоризацији споменика културе манастир Рача је категорисан као ’’ културно добро од великог значаја ’’, а простор око манастира је од Завода за заштиту природе Србије за ’’заштићену околину непокретног културног добра ’’.

Врх стране

 

Калуђерске баре

photo

Калуђерске баре су удаљене од Виле Бреза 40 км. Оне заузимају југисточни део Таре као и најпознатији туристички центар .На кречњачкој подлози расту прелепе шуме црног,белог бора,јеле,смрче… Калуђерске баре смештене су на надморској висини од 1059 м. Постоје уређене пешачке стазе као и стазе за скијање и санкање. Почетак организованијег бављења туризмом на Тари управо је и везан за ову локацију. Први је то почео игуман манастира Раче Захарије Милекић који је подигао прве смештајне капацитет на Тари звани Станови у периоду између два светска рата. Имали су 60 лежајева у три објекта (зидана вила на спрат, планинска кућа и стара кућа ), а до њих се долазило возом до железничке станице у Кремнима, а по госте који су се најавили људи из манастирског летовалишта су долазили са коњском запрегом по њих. Овај пут је трајао и до 2 х. Поред овога 1935.год. подигнуто је опоравилиште са 16 соба које је касније претворено у хотел "Тара".Данас се на Калуђерским барама налазе савремени хотели Оморика, Бели бор и Јавор а поред њих налазе се лепо уређени приватни капацитети са собама различитих категорија.

У близини хотела изграђени су за потребе савременог туризма спортско-рекреативни објекти на отвореном простору: игралиште за мале спортове, дечија игралишта, трим стаза, ски терени, тениска игралишта и травнато фудбалско игралиште, које омогућава квалитетне висинске припреме спортских екипа. Ски стаза се налази поред ресторана "Курта". У зимском периоду гости могу да скијају на ски стазама које се налазе непосредно уз хотел »Бели бор«, на надморској висини од 1.000 м. Ту су и два ски лифта, и то један за децу и почетнике дужине 150 м и други за скијаше рекреативце, дужине 450 м.

Врх стране

 

Кремна

photo

Креманска област (или Шарганска област) обухвата северни дeо Златибора. Центар области је село Кремна, родно место пророчке фамилије Тарабића. Друго велико село Креманске области је Мокра Гора. На западној граници Креманске области, на прелазу ка Тари, налази се село Биоска. Креманска област се на северу граничи са планином Таром, на истоку са ужичким крајем, на југу са другим деловима Златибора, а на западу са Босном.




Врх стране

 

Мокра Гора

Moкра Гора се простире се у најзападнијем делу општине Ужице и захвата простор од 10.713 хектара. Окружена је са три планине (Тара,Златибор,Шарган), и испресецана речним долинама и клисурама. photo photo Клима у овом крају је континентално планинска у ободном делу и умерено-континенталана, односно жупска у котлинском делу. Гледано у целини, климу карактеришу топла и сушна лета, хладне зиме са слабо израженим прелазним годишњим добима.Мокра Гора постаје један од водећих туристичких центара у Србији, а све захваљујући обнови старе железнице на парни погон познате под називом "Шарганаска осмица" која привлачи све више туриста како из наше земље тако и из иностранаства. Поред Шарганске осмице Мокра Гора се развија и као бањско лечилиште јер се у долини реке Камешине налазе лековити извори Беле Воде.

Врх стране

 

Шарганска Осмица

photo Такозвана Шарганска осмица је дио пруге узаног колосијека између Ужица и Вишеграда, односно Мокре Горе и Кремана, преко брда Шаргана. Ова пруга има велики број мостова и 19 тунела од којих је најдужи Шаргански: 1660,80 м. По броју мостова и тунела, и успону од 18 промила, Шарганска осмица је јединствена у Европи. Шарганска осмица је једна од туристичких атракција Златибора.

Изградњу ове пруге уског колосијека започели су Аустријанци 1916. године када је Србија била под њиховом окупацијом. Послије скоро деценије изградње, она је постала градитељско чудо, што је остала до данас. Разлог за то је савладавање разлике од око 300 метара надморске висине између мокрогорске котлине и шарганског превоја, чак толико да су Аустријанци обећали слободу инжењеру, осуђеном на доживотну робију, ако тај проблем ријеши. Екипе које су копале шаргански тунел са обје стране нису се, међутим среле на средини, због чега је инжењер извршио самоубиство. photo Пребирајући по његовим прорачунима, један од његових колега уочио је грешку и потом наставио са радом. Пруга ипак није тада била завршена, јер је одрон у тунелу испод брда Будим затрпао читаву смјену руских заробљеника који су ту копали. Због тога је на започетој дионици Шарган - Мокра Гора - Вардиште урађено свега девет километара пруге, и по томе се то мјесто данас симболично зове Девети километар. Градња је настављена 1012. године, а посао је добило предузеће „Феникс“. На доплола урађеном колосијеку, осталом од Аустријанаца, постављена је пруга која је стигла до самог подножја Шаргана. Да би се наставили радови, инсталирана је жичана железница са три крака: до највишег тунела на Шаргану (дугог 1.825 метара), до станице Јатаре (1.926 м) и до 13. километара у долини ријеке Камишине (1400 м). Међутим, пошто су ови радови за „Феникс“ били прескупи, посао је окончала држава. Име „осмица“ ова пруга је добила зато што је надморска висина од 300 метара савладана успоном идући преко брда у завијеним круговима правећи фигуру броја осам.

photo Воз на станици у Мокрој Гори Воз је пругом саобраћао тачно 49 година и 25 дана од Ужица, преко Шарганског превоја према Вишеграду и даље према мору и Дубровнику. Тада се од београдске Чукарице до Плоча у дрвеним вагонима путовало два дана и двије ноћи. 28. фебруара 1974. воз је заједно са свим пругама уског колосијека укинут, јер су стручњаци процијенили да је неисплатив. 24 године касније, на иницијативу житеља овог краја и на пристанак ЖТП Београд, започета је реконструкција пруге. Из Музеја жељезница у Пожеги довучени су вагони и локомотива, па је „ћира“, како га народ прозвао, на делу трасе кренуо са радом годину дана касније, а на читавој обновљеној дионици од 15,5 километара 2003. године. То је сада туристичка атракција у западној Србији коју годишње посећује велики број људи возећи се овом јединственом пругом уског колосијека у Европи.

Део шина који прави „осмицу“ дуг је само 2,7 километара, а због стрмог терена на цијелој траси има чак 22 тунела од којих је шаргански најдужи. На станици Јатаре, у планинском беспућу, нико никада није купио карту. Ту нити је ко ушао, нити ко из воза изашао.

Врх стране